Kondilomi (HPV): Simptomi, Dijagnoza i Načini Lečenja

Kondilomi, papilomi, virusne bradavice – sve su to nazivi za veoma neprijatnu, polno prenosivu bolest uzrokovanu humanim papiloma virusom (HPV). Ova bolest predstavlja veliki problem zbog teškog lečenja, gotovo nemogućnosti potpunog uklanjanja virusa iz organizma, kao i mogućnosti da pređe u kancer.

Šta su kondilomi i kako nastaju?

HPV virus izaziva kondilome prianjajući za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće genitalnog regiona – vagine, anusa i penisa, ređe kože testisa. Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa, od kojih 30 izaziva polne kondilome.

Virusi se klasifikuju po brojevima i većina je bezazlena po pitanju prelaza u rak. Međutim, HPV tipovi 16, 18, 31 i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne, dok HPV 6 i 11 predstavljaju najčešće uzročnike kondiloma koji su lako uočljivi, ali ne izazivaju rak.

Načini prenošenja i inkubacija

HPV se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete. Vreme inkubacije (od infekcije do pojave bradavica) može trajati od mesec do godinu dana.

Moguće je i širenje kondiloma po telu – prenošenje virusa sopstvenim rukama sa bradavica na neinficirana mesta. Važno je napomenuti da osoba koja je jednom zaražena kondilomima nikada ne može potpuno da se oslobodi virusa – posle lečenja samo gubi manifestacije istog.

Klinička slika i lokalizacija

Kondilomi se najčešće nalaze u anogenitalnoj regiji:

• Kod muškaraca: na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, otvoru uretre
• Kod žena: na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini

To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine često na peteljci, beličaste ili ružičaste boje. U početku su mali, ali kasnije mogu narasti i postati vrlo voluminozni.

Dijagnoza i važnost drugog mišljenja

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja. Važno je naglasiti da su pogrešne dijagnoze česte, pa se preporučuje konsultacija sa više stručnjaka pre početka terapije.

Postoje slučajevi gde su lekari greškom dijagnostikovali kondilome umesto polipoze koja nastaje zbog povećanog lučenja vaginalnog sekreta i nije opasna, a prolazi sama od sebe.

Metode lečenja

Lečenje kondiloma je individualno i može biti:

• Krioterapija (spaljivanje tečnim azotom) - bezbolna metoda koja se ponavlja na svaka 3-4 dana do nestanka bradavica
• 0,5% rastvor podofilotoksina - tečnost koja se stavlja na bradavicu
• Rastvori trihlorsirćetne kiseline i 5-fluoracil krema
• Laser - dobar metod za unutrašnje kondilome (vaginalne i rektalne)
• Hirurško uklanjanje - za veće i upornije promene

Sve navedene metode leče samo manifestacije HPV-a, a ne bave se uzrokom – samim virusom. Lečenje može biti dugotrajno i zahtevati više intervencija, jer je čest recidiv.

Kondilomi tokom trudnoće

Kondilomi se često pojavljuju kod trudnica i tada pokazuju ubrzano širenje zbog pada imuniteta. Lečenje mora da se sprovodi u toku cele trudnoće, a moguće je raditi laserske vaporizacije vagine i vulve.

Prevencija: HPV vakcine

U Srbiju je pre nekoliko godina stigla vakcina protiv raka grlića materice. Postoje dve vakcine koje deluju na kancerogene tipove HPV virusa:

• Daju se u tri doze (druga posle 2 meseca, treća posle 6 meseci od prve)
• Preporučuju se devojkama od 9 do 26 godina
• Najveći efekat imaju ako se primene pre prvog seksualnog odnosa

Vakcine su visoko efikasne i u 100% slučajeva sprečile su pojavu raka grlića među ženama koje su po prvi put bile izložene HPV virusima. Nažalost, u Srbiji vakcine još uvek nisu obavezne i ne finansira ih država.

Zaključak

Kondilomi su neprijatno, ali u većini slučajeva bezopasno oboljenje koje zahteva strpljenje i upornost u lečenju. Ključno je konsultovati više stručnjaka pre donošenja odluke o terapiji, a prevencija kroz vakcinaciju može značajno smanjiti rizik od ozbiljnijih komplikacija.